Ovo vam nisam rekla

Kad neko zna lepo da piše

Bilo je to već neke davne godine kad je moj Pedja, zbog nekog mog nezadovoljstva radom institucija, meni rekao, kevo piši blog. I pisala ja. Mislila sam da je to jedan od načina da se pronadje rešenje bez dizanja revolucije. Možda to i jeste najbolji način, ali kod nas baš nije prihvaćen iz razloga što koristiš činjenice, imena i prezimena. I tako... zastanem malo.

Radoznala po prirodi, čitala sam tudje tekstove. Ništa značajno i ništa bitno što će promeniti svet.

Kad ne možeš da menjaš svet, menjaš sebe i čitaš šta ti se svidja.

I tako naletim na tekstove Negoslave Stanojević. Specifičan način prikazivanja stvarnosti. Onako, novinarski, kaže sve, ništa previše. Čitajući njene tekstove gde opisuje različite krajeve i ljude, preživim sve njihove sudbine a sve u čarobnim predelima opisanim Neginim rečima. Niko to ne zna kao ona. Uverite se sami: Najbolji tekstovi 

Uglavnom nisam ostavljala komentare smatrajući da tu nema šta da se doda ili oduzme. Ne znajući da li to njoj nešto znači ili ne, ponekad ostavim i neki komentar. I trajalo je to možda dve godine, možda i više. Redovno ja pratim Negoslavin blog jer mi se sviđa baš sve što napiše. 

Ali postoje i ljudi koji joj ipak nadju neku zamerku i jednom je to neko i napisao u komentaru na blogu. Smatrajući da je primedba neosnovana i ja sam komentarisala da bih dala do znanja da nema mesta nikakvim primedbama.

I taj me komentar dovede do same Negoslave, odnosno nju do mene. Slučajnost koja je spojila dve žene sličnih razmišljanja i pogleda na svet. 

Neko je mislio da me je ona zamolila da napišem taj komentar u kome ja nju "branim od neosnovanih primedbi".  Napiše ona meni poruku i pita - ko ste vi Nado Marković? Ne znajući o čemu se radi, priznam da samo čitam njene blogove zato što mi se svidjaju. 

"Pa da bar postanemo prijatelji na fejsu, kaže ona, kad se već ne poznajemo". 

I tako nastade jedno divno prijateljstvo, koje evo traje već dugo i trajaće... 

Upoznala sam Neg, divnu, energičnu, samopouzdanu osobu, spremnu da pomogne i da savete u svakom trenutku.

Pored mojih sinova, zahvaljujući Negoslavi, ja stvarno postadoh bloger. 

O već tradicionalnom druženju blogerki, pisaću neki drugi put. Ne zna ovaj svet kakve su to kreativne, energične, pozitivne, predivne ličnosti s kojima se treba družiti i svaki put zaključiti da je život lep.